Французи дарују мале Србе на КиМ

Published on 21:56, 12/30,2013

Српски малишани у изолованим енклавама на Космету добиће и ове године новогодишње и божићне поклоне из Француске, а за то се као и претходних година побринула француска хуманитарна организација "Солидарност за Косово". Поклоне у виду играчака, слаткиша, обуће, одеће, школског прибора, спортске опреме ... и ове године доделиће им волонтери ове организације. Наиме, традиционални божићни конвој из Француске стигао је крајем претходне недеље.
 http://www.solidarite-kosovo.org/fr/articles/241/Le-9eme-convoi-de-Noel-bat-son-plein-au-Kosovo-Metochie


Косово данас - Липљан - Молитва за кућни праг

Published on 19:59, 12/18,2013

Кад падне вече , Срби кришом , као у посмртном мимоходу , обилазе места своје лепе прошлости . Од 10.000 Срба пре 1999 . у Липљану данас живи само 800 , у Основној школи и вртићу око 50 деце. Круг слободе - стотинак метара само. У кругу цркве , стара и нова , бунар и шадрвану , клупа и  продавница сваштара - живот Срба у Липљану .

Црква светих Флора и Лавра , 11 година старија од Грачанице . Само још један , тако вредан споменик , по лепоти фресака - изузетан , има Грчка - сазнајемо .

Ноћ је , седе људи око старог бунара . Живог . Срби шапућу :

- Нека нам болест удари на децу . Владика каже : " Обновите бунар " . И, вратило се здравље деци.

Небо је пуно звезда ове ноћи . Срби крећу у шетњу . Полако , ногу пред ногу , један иза другог . Кад год процене да ће се из шетње вратити , пођу стазама своје лепе прошлости и неизвесне будућности , а туђег данас . Оно сто је пре 14 година било њихово , припада Албанцима . Сатерали их у круг од стотинак метара .

- Попалили нас, опљачкали ,опет смо ту  - чујемо глас из ноћи .

Полазимо и ми у ту шетњу с овдашњим србима , као у посмртном мимоходу обилазимо места где су им сахранили успомене : Улица 17 . марта , дан Када је , после Другог рата , ослобођен град , па Браће Аксић , па Вука Караџића ... Сада су овде имена браће Фрашери , па албанских бораца из 99 ... Знамо ми чиме су нови " јунаци " задужили историју . Зато се Срби сваким даном овде пребројавају .

- Да видимо ко је освануо - кажу углас.

Ногу пред ногу , кроз липљанску ноћ , не окрећемо се ,осећамо погледе . Боду леђа .

Ево Основне школе " Браће Аксић " , скојеваца Видоја и Милутина . Један је имао 19 , други 20 године , када су их албански фашисти убили 1943 . Првог у Сувом Долу , другог у Старом Грацком.

- И довезли  их мртве , овде , причали нам наши стари.  Онда им привели мајку . " Јесу ли они ? " , питали шиптари . Јадна мајка рекла је : " Нису " . Знала је , ако призна да ће преостали Срби у Липљану бити ​​заклани .

Застају људи , чује се опет : Ја сам прву лопту овде шутнуо.  Ја сам први пут цурицу за руку повео .

Лево од школе зграда у којој је пре 1999 . било само две албанске породице . Данас - све Албанци ... Мало низе , десно , стара школска фискултурна сала .

- Кад је оно Одбојкашки клуб Партизан играо са нашима ,сала пуна Срба ... Најежим се и сад. – рече неко.

Ево улице Емира Дуракуа , овде је убијена Буба Ковачевић , 2001 ... Срби кажу : - Могли смо да сачувамо Липљан,  да је памети било,  наших тадашњих руководилаца . Читава Метохије могла је овде да се ​​смести

Ево Дома здравља , србима је недоступан .

-Овде се стотине наше деце родило - Кажу , и питају : - Где ли је сад наш доктор Мића Божовић, чувени гинеколог ?

Љуте се ,  овдашњи Срби на државу што није равномерније распоредила новац из буџета који стиже на Косово . Што овдашња деца немају посао ,запошљавају се са стране , по рођачким , пријатељским и партијским везама .

Ноћ , круг се завршава код цркве , чују се тихи јецаји . Један старина  узима грумен земље уз сами темељ старе цркве .

- Понесите - само то казе .

У предлогу заједнице српских општина липљанских Србе нигде нема. Утапају их  Албански Липљан.  Новоформираној општини Грачаница припала су сва српска села која су раније припадала Липљану, а нико није мислио на Србе из Липљана. Свеједно , иако у стрепњи , они ће остати овде до краја.

- И после краја – рекоше углас .


Косово данас - Живот без посла и зимнице

Published on 15:40, 12/15,2013

Дипломатска рука Мартија Ахтисарија , оца независности Косова , када је цртала границе српског општина чини се да је задрхтала код Племетина и Прилужја , па су та два места у којима живи више од 2.000 Срба стопљена у већинску албанску комуну . На путу између Митровице и Грачанице , јужно од Ибра , Прилужје са око 700 српских кућа је припало општини Вучитрн , а Племетина са нешто више становника српске националности Обилићу .

Немаштина влада у оба села , а на њега може да се пожали готово сваки крај Косова , разлика је само у броју оних који су статистички сврстани у апосолутно сиромаштво . Беда се види и низ српских улицу косовске Племетина .

Када су се пре шест година венчали , Наташа Станојевић , која је напунила 26 лета , и 36 - годишњи Бранко , веровали су да ће бити боље . И данас , када на породичном имању Бранкових одгајају петогодишњу Софију и трогодишњег Павла , скромних примања и још скромнијих услова за живот , верују да их чекају боља времена .

- Неки су одлучили да оду , а чини ми се више су одлучили да остану . Који не виде перспективу , они иду , а који се надају и имају посао - седе . Ушли смо у брак , завршила сам медицинску школу , за посао немам шансе , али се и даље надам и чекам боље дане - каже Наташа .

- Највише ми ипак фали што можда деца немају шта да виде , да се поиграју као друга деца . Овде не постоји парк , а нема нигде ни љуљашке , па ни клацкалице . И када децу одведем код мајке у Прокупље они се одушеве тиме што им недостаје . Ма , онда неће да се врате кући - прича Наташа Станојевић .

Њих двоје се још нису скућили . Тек пре неколико месеци су добили помоћ од косовских власти за реновирање трошне куће и сада нестрпљиво чекају да се заврши .

- Фали нам пуно , али оно што нам је сређено је супер . Задовољни смо - прича скромно Наташа показујући недавно омалтерисана унутрашњост старе куће .  - Обраћали смо се за помоћ годинама .  Живели смо у кући у којој није ништа бетонирано , само је био земљани патос на поду . Кухиња нам је била стара , почела да се руши . Родила сам двоје, и оба сам их на исти кревет подигла . А све ствари старе , жице из њега вире . Али , хвала богу , ето сада кућу мало , па ћемо остало полако .

Павле једва чека да се врати у свој кревет и показује где би волео да буде . Далеко од очију локалних власти , породица Станојевић није једина која живи од , додуше симболичних , али ипак примања из српског буџета . Мало јесте и тешко саставити крај са крајем , али за њих је значајна ствар , јер је , кажу , више од половине мештана незапослено , највише младих .

- Без посла је 50 одсто људи . Највише младих . Једино ко се запослио у Електропривреди Србије има нека примања . Мој муж је тамо запослен , али није радно ангажован , па примамо минималац од 11.000 динара . Ето , од тога живимо нас четворо .

 Недалеко у Прилужју живи старији брачни пар Миланка и Златибор Бојковић . Имају три сина : Бобана , Бојана и Горана . Сва тројица су завршили средњу школу , један за машинбравара , други за вариоца , а трећи електроенергетику . Сва тројица су закорачили у тридесете године и сва тројица су без посла . Породица нема никакво имање које би могли да обрађују и живе од пољопривреде .

- Избегли смо из Прилужја 1999. године , али смо смо се супруг и ја са троје деце вратили 2003. године . Тада смо тражили да нам се направи кућица , јер нисмо имали где . Нигде ми деца не раде , супруг је пао и сада се тешко креће . Ради приватно , онолико колико може . Пара недовољно , а још горе ми падају психички проблеми . Џаба ми ова кућица , када деца немају нигде да раде и зараде - неутешна је Миланка .

Најстарији је ожењен и са супругом живи под киријом . Средњи болује од епилепсије и живи у трошној кућици , где нас је дочекала домаћица са својом мајком Софијом Тијанић . Бака је однедавно нови члан породице јер је избегла из Васиљевци , са косовске међе , јер су јој кућу стално пљачкали .

- Све укупно живимо од примања од 15.000 динара и када се одузме за бакине лекове , за децу , ето колико нам и шта нам остане . Нема се ни за храну довољно . Ево сада је време да се ставља зимница , али је нема . Не стављам јер немам откуд - тужно ће Миланка .

Из Прилужја каже нема куд , али , додаје , и не би отишла .

- Али ме психички убија то што нема перспективе и што гледам своју децу да се овако пате . Посла нема , пара нема и тако укруг .

Да би помогла , бака Софија која дебело гази седамдесете плете џемпере . Здравље јој није добро , мучи се за лекове , слабије види , али сваки дан помало штрика и нуди на продају . Бојковићи кажу да се са комшијама лепо слажу , али уз свакодневни оброк немаштине , није им пуно до шољице кафе комшијске .

Софија Тијанић из Васиљевци крај Мердара од летос се преселила у Прилужје јер је њена кућа неколико пута опљачкана .

- Муж и ја смо живели тамо 50 година , а ево три године како ми је он умро . Летос када сам била код ћерке кућу су ми опљачкали два пута . Све су изнели и остало поломили . Није то ни први пут . Зато сам и одлучила да се више не враћам . Имање само , шуму секу Албанци ... Ишли смо у полицију да пријавимо , али ништа - прича бака Софија . - У нашем делу нема више никог . Има један комшија , идеш пола сата до њега . Муж и ја живели смо сами у једној шуми , имали смо ливаде , њиве ... али не може се од лопова . Стално су нас пљачкали . Чула сам да су их пресрели у селу Боровац и да су шесторица рањени . Али , ипак не смем тамо , све и да могу .


Косово данас - Прича о бака Смиљки

Published on 01:16, 12/10,2013

У Плешини код Урошевца Смиљка Бајчетић 21 годину живи сама , а последњих 14 у албанском окружењу , без иједног сународника у селу . Месечно прима свега 45 евра . Помаже јој само комшија Авдија Мустафа .
 
Смиљка Бајчетић је међу малобројним српским житељима Урошевца . По окончању рата пре 14 година остала је у селу Плешина зато што јој комшије Срби нису јавили да одлазе , а сама се није усудила , јер не зна како би се снашла на другом месту.Смиљка већ 21 годину живи сама , а последњих 14 у албанском окружењу , без иједног сународника у селу . Прича како јој је веома тешко , пошто нема пензију , већ само примања од свега 45 евра месечно.Тих 45 евра је пензија коју јој даје косовска влада . Од власти у Србији не добија ни социјалну помоћ .
Немоћна је да обрађује имање око куће саграђене 1926. године . Помаже јој комшија Авдија Мустафа.Он каже да код баба - Смиљке долази кад год има времена , понекад само кратко , до прозора , да види како је .

Бака Смиљка има 82 годину . Може сама да хода , али је повијене кичме . Прича како јој је кичма повијена од рада , али и од напада од пре неколико година када су јој двојица провалила у кућу . Прича како су је тукли по леђима и отели 1.000 евра .
Нападачи су одлежали по две и по године затвора , али новац нису вратили . Смиљка Бајчетић има сестру и брата који са породицама живе у Београду . 


Косово данас - Mанастир Будисавци

Published on 12:38, 12/09,2013

Сузе на икони Пресвете Богородице подсетиле су многе који су то заборавили да у срцу Метохије и даље постоје српски манастири, међу њима и манастир Будисавци, где се ово чудо и десило. Јеромонах Алексеј прича како се догодило чудо да најстарија икона у манастиру, прошле године,  на празник Светог Јована Златоустог заплаче, али и какав је живот у потпуно албанском окружењу, без ичије заштите, често без струје, основних животних намирница и онога што им најтеже пада - без људи.

Када су проплакале очи Богородице на икони , помислио сам да је реч о случајно просутом уљу , те сам га обрисао са иконе , каже отац Алексеј , и додаје :

- Међутим , сваки пут када сам обрисао , сузе су се поново појављивале . Вратио сам се у собу и негде око 8 сати , пошто ми нешто није дало мира , вратио сам се у цркву и видео сам да Мајка Божија плаче . Пријавио сам то сестрама , а људи који су били у манастиру на ноћењу су сликали . Нисмо никоме објављивали , тек када је владика дошао , рекли смо му да је икона Мироточива . Потом је дошло још доста монаштва и сви су се сложили да није добро када икона точи сузе . Као и када човек плаче , то је увек јер има неку муку , нико не плаче кад је добро - прича јеромонах .

Питали су , каже , и духовнике , и речено им је да се само моле Богу јер " није добро " .

- Отац Јоил нам је казао да ће бити великих страдања и искушења , али за цео свет . Не односи се то само на наш народ на Косову и Метохији . И међу монаштвом је било оних који нису поверовали док нису дошли да виде . Међутим , знате , за нас то није чудо јер монаси често присуствују чудесима . То је чудо за народ који не верује - објашњава он , и додаје да су многи који су се молили пред иконом Богородице доживели чудо . Икону је на платну 1860. године насликао отац Рафаило , јеромонах манастира .

Међу људима који су дошли да виде икону , било је каже , и Албанаца .

- Један је чак , пре неколико дана , изразио жељу да се крсти у манастиру , али , нажалост , морао сам да га одбијем и упутим на неког другог јер немам услова за то .

Српски народ је доле , подсећа он , увек пролазио голготу , а Мајка Божија моли свог сина да престану страдања .

- Она воли сваког , па и највећег грешника , и моли се свом сину да престану бол и туга . Више од 1.000 цркава и манастира је срушено . Ипак , страдања нису само на Космету , већ и у Београду . Сваки дан се дешавају убиства , самоубиства , дрога ...

Некад сам служим литургију јер нигде никог нема ...

Манастир је иначе окружен искључиво шиптарским селима , Срба готово да нема . Преживели су доста тога , па и нападе на манастир .

- Уништен нам је конак , али боримо се да опстанемо на нашој земљи . Слабо има народа који долази . Недељно можда 2 - троје или нико . Некад сам служим литургију . Буду само сестре и појац . Никакву помоћ немамо , шта нам Бог и Мајка Божија пошаљу , имамо . Некад добри људи пошаљу храну и уље - прича отац Алексеј .

У околини , у три села у близини манастира има , каже , повратника , али је са њима Срба укупно десетак . Нема услова .

- После свега овога , није добро . Биће још теже за Србе , али и за манастире , јер манастири и народ не могу живети једни без других . Добили су људи и тракторе и стоку , али све им је углавном покрадено . Владика Јован је скоро обезбедио краву 1 повратнику јер има децу да би имали млека . И чим се то прочуло , крава је украдена . Прошле недеље нама је на манастиру разбијена капија и однето је сено - каже он .

Пријавили су Еулексу , али , као и сваки пут , како каже , међународне снаге се труде да сакрију истину .

- Од када је престао рат и дошли Кфор и Еулекс , ниједан случај није решен . Није тим лоповима потребна та крава . То је само притисак и порука да би се људи одселили . Тешко је живети кад знаш да те Србија не прима или те заборавља , а на Косову те не желе . Ми морамо бити нечији грађани . Имали смо притиске да извадимо косовска документа , полиција нам је рекла да не можемо без њих да се крећемо по Косову . Тешко ми је било тада , јер је испало да сам грађанин Косова , а не Србије . А Косово је Србија и никад не може бити другачије . Ја сам се ту родио и докле год се служи света литургија и има макар и једног Србина , биће српско - поручује јеромонах .

- Народ се једва бори да опстане доле , јер ми немамо где да одемо . А ту је и непрестани страх од одмазде . Полиција је ту , на 500 метара од нас , али као да није . Манастир нема коме да се обрати сем Богу - каже јеромонах манастира Будисавци .


Ваведење Пресвете Богородице свечано прослављено у Липљану

Published on 17:42, 12/05,2013

 Ваведење Пресвете Богородице свечано прослављено у ЛипљануВаведење Пресвете Богородице свечано прослављено у ЛипљануВаведење Пресвете Богородице свечано прослављено у ЛипљануВаведење Пресвете Богородице свечано прослављено у Липљану

Храмовна слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Липљану (14. век) свечано је прослављен и ове године. Свету Литургију служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеника Приштинског и Призренског архијерејског намесништва. И поред свих тешкоћа мала српска зајендица у Липљану и даље опстаје везана за ову древну светињу око које се верни народ вековима сабирао. Празник Ваведења свечано је прослављен и у манастирима Девич и Дубоки Поток, где се овај Богородичин празник такође слави као храмовна слава.


Божији план за Косово

Published on 11:50, 12/04,2013

Јеромонах Кирило, обновитељ средњевековног манастира Драганац на Косову, говори за Геополитику.

Разговор водио: Слободан Ерић

Оче Кирило, какво је тренутно стање на Косову?

 

 

- Стање је веома лоше. Зашто је лоше стање? Зато што пропаганда узима главну реч, народ је збуњен, тако да се заборавља на Бога, а ослања се на пропаганду, на медије, на средства информисања. А наша главна ствар је: да бисмо опстали овде, ми морамо да чувамо завет, Светосавски завет, Лазаревски завет, и да смо стално концентрисани на Бога. Бог је тај наш спаситељ, који нас спасава. Он ће нас и сада спасити; ако је досад то чинио, он ће то и сада чинити, јер ми смо историјски народ. По чему смо историјски народ? Значи, све победе које смо до сада однели у току наше историје, тешке, српске, ми смо са Божијом помоћи то остварили. И када смо оснивали царство српско, које је трајало триста година, и каде је био бој на Косову, били смо заједно са Богом. Сад смо славили стогодишњицу протеривања окупатора, Турака, из наше државе. Ми ћемо се и даље ослањати на тај завет, Светосавски и Лазаревски завет, и не бојимо се ничега. Ми односимо победу, јер је Бог са нама. А у Светом писму се каже: ако је Господ са нама, ко ће против нас!

Оче Кирило, чули смо да сте својевремено имали посету генерала међународних снага на Косову, једног француског и једног немачког. Како је то протекло?

- Код мене су били готово сви генерали међународних снага. Један француски генерал ми је рекао: „Ми смо пријатељи, ми смо смирили ситуацију“. Ја сам њему одговорио: Господине генерале, ми смо некад били у  пријатељи, у 14. веку ваша принцеза Јелена Анжујска је била наша краљица, удата за краља Уроша, и она нам је родила два Света краља, краља Драгутина и краља Милутина, тад смо били пријатељи. Па и у Првом светском рату, док смо били заједно на Крфу, и на Солунском фронту, и тад смо били пријатељи. Међутим, сада нисмо више пријатељи; ми јесмо и даље ваши пријатељи, али ви сте наши непријатељи, ви сте нас бомбардовали и окупирали, и зато наши људи сада схватају да ви нисте наши пријатељи, а ми и даље остајемо ваши пријатељи и молимо се Богу за вас.

Код Вас је био и немачки генерал Древс?

- Мени су тада јавили да у три сата долази генерал Древс. Ја нисам хтео да изађем пред њега, јер сам већ претходно неколико пута разговарао са њим. И кад је он дошао у манастир, питао је да ли је отац Кирило ту, они су рекли да јесте, и он каже: „Волео бих да га видим“. И ја сам онда сишао код њих, па сам онда ступио у разговор. Ја сам њему говорио: „Господине генерале, ми Срби и Немци ратујемо већ седамсто година, од Фридриха Барбаросе ево до сада, ми стално ратујемо. Ми никад нисмо ратовали у Немачкој, увек смо ратовали на територији Србије; ви сте нас увек нападали, а ми смо после вас истеривали. И кад је био Хитлер, он је издао такву наредбу да уништи Србе, сто Срба да буду убијени за једног Немца…“

Код владике Артемија у Грачаницу дошао је неки западни генерал да каже: „Хоћете ви да радите за нас?“ Владика је рекао: „Ми смо овде живели, и даље ћемо живети и умирати, али да радимо за непријатеље, то не можемо, нити хоћемо… Ми чувамо Светосавски завет, чувамо Лазаревски завет, и остајемо овде“. И после тога је настало оно муке и невоље што је било…

Чули смо да Вам је Данијел Сервер из америчког Института за мир изложио план за Косово.

- Данијел Сервер из Института за мир у Америци долазио је овде у Гњилане и одржао састанак са нама; ја сам био тада председник Националног већа Косовског Поморавља. Данијел Сервер ми је рекао: „Ми имамо план, ми ћемо да средимо стање на Косову, па ће све бити демократија“. Ја сам му рекао: „Господине, то је Ваш план, али има један други план“. А он се нагло заинтересовао. „Који план“, упитао је. Ја кажем: „Божији план. Ми смо историјски народ, ми смо увек слушали Бога, и Бог ће нас опет ослободити. Тако да тај Ваш план неће се остварити, али ће се Божији план остварити сигурно“. Божији план не може никад да омане, он ће бити увек остварен. А наше је да претрпимо, нама рече Свето писмо: претрпите, ко претрпи до краја биће спасен. Наше је да држимо веру, и да се боримо, да чувамо завете душе своје и да овде будемо. Као што је рекао владика, овде смо живели и овде ћемо да умиремо, ми не идемо одавде. Косово је душа и срце Србије, оно ће спасити Србију, неће Србија Косово да спасе, него ће Косово Србију да спасе. Ако ми останемо овде, као што смо остали.

 Али није лако било остати. Многи Срби из Косовског Поморавља не би остали на Косову да Ви нисте легли на пут испред избегличке колоне…

- То је била српска колона избеглица: уплакани људи са децом у наручју и у збегу. Ја сам легао на пут испред колоне. Поред њих је ишла друга колона америчких тенкова, ја сам реаговао, па су се и амерички тенкови зауставили. Уперили су пушку на мене. Каже, „Устајте, пуцаћемо“. Кажем ја: „Пуцајте, шта чекате бре, пуцајте, ми одавде не одступамо“. Рекао сам нашем народу: „Станите, браћо моја, не бојте се, остаћемо ми овде“. И сада то село, које је имало двеста домаћинстава, и даље има двеста домаћинстава, остали су ту. Ишао сам и у друго село, у брдима горе, и у свако наше село, молио сам народ да остане, да не напушта своја огњишта, и остали су. Ја сам рекао: „Браћо и сестре, не бојте се, само не излазите из својих кућа, јер када сте у кући, вас Бог чува. Јер свака кућа где живе православни људи, где славе крсну славу, то је домаћа црква; имате вашу домаћу цркву, молите се Богу ту, и Бог ће да чује  те ваше молитве, и онда ћемо ми остати ту где јесмо“. И они су то и послушали.

Оче Кирило, како ми можемо да схватимо, Ви апсолутно верујете да ће Косово бити опет српско.

- Ја верујем у то да ће Бог спасити Косово, да ће спасити српски народ. Јер ми смо заветни народ, Бог се неће одрећи свог завета, јер све што је Бог обећао косовским људима, што је обећао свим људима, он је то и испунио. Наше је да ми наше испунимо према Богу, а то значи да имамо једну мисао, мисао на Господа Спаситеља. Ми имамо Спаситеља, и ми ћемо остати са нашим Спаситељем овде на нашој земљи, благословеној земљи. Нама је Бог дао ову земљу овде. Ја сада немам времена да вам причам шта сам чуо од других духовних људи, старих монаха, како су они чврсто веровали, и то су наши свети људи који су били са народом и који су народ задржали у критичним ситуацијама. А ми, знајући Свето писмо у коме пише: доћи ће људи који неће слушати здраву науку, него људе са шпицастим ушима, не бојте се таквих. Ево ја сам са вама до краја света. Ја сам убеђен и уверен да ми овде остајемо, и ми ћемо бранити наше Косово и нашу Србију. Ми смо светосавски људи, лазаревски људи.

 Људи се обично жале на материјалне, здравствене проблеме, проблеме у породици. Често решење тих проблема траже на другим странама, код лекара, психолога, врачара… Колико вера у Бога може помоћи да се реше ови проблеми?

- Само вера, чврста вера у Бога, решава све проблеме, и здравствене и материјалне и социјалне; сви проблеми се решавају са вером у Бога. Ти људи који решење траже на другим странама, то су непобожни људи или површно побожни, то су слугани који служе ђаволу а не Христу. А ми који имамо веру у Бога, ми остајемо, и сви ће наши проблеми бити решени. Узмимо сада да разматрамо петсто година ропства под Турцима, када су наши храмови овде по Косову били срушени, и манастири, све, и чак и је манастир Драганац био срушен: људи су ловили по шумама, молили се Богу, па је све дошло на своје место, тако да смо и Турке протерали. Има она песма: „Друмови ће пожелет’ Турака, ал’ Турака нигде бити неће“. И истерали смо их. Сад су се поново вратили ови, још гори, „Турци са Запада“. А отац наш Николај је добро рекао: „Србијо, на тебе дувају зли ветрови са Запада, са Севера и са Југа, а теби је излаз на Истоку, ка Господу Исусу Христу“; то је наш излаз, то је наша победа, то је наша вера, ми се на то ослањамо и светитељ не може ништа погрешити, када је рекао − све се испуњава. И све што је Господ обећао људима то се испуњава; једино још што није испуњено, а то је да чекамо други долазак Исуса Христа.  Кад ће Господ поново доћи, само то ми чекамо. Када ће то бити, то се нас не тиче, треба само да верујемо да ће он доћи, и све ће нам бити испуњено.

Оче Кирило, шта желите на крају да поручите нашим читаоцима, свим Србима?

- Људи, обратите се Богу Спаситељу! Молите се Богу како ко зна и уме. Само се молите! Радујмо се Богу, и све што тражимо од њега, он ће то нама дати. А оно што ми тражимо, некад и неке споредне ствари, Бог прочишћава људску молитву, зна шта је добро за нас и обећава нам царство небеско.

Ево, ја вас завештавам: у то царство небеско ћемо сигурно отићи, само да сачувамо веру, сви који служимо Богу и верујемо у Бога, Он нас неће никада оставити. Мајка може да остави своје дете, али Господ, чија смо сви ми деца, никад нас неће оставити. Он ће нас спасити и царство небеско нам сигурно обећава.