Косово данас

Сузе на икони Пресвете Богородице подсетиле су многе који су то заборавили да у срцу Метохије и даље постоје српски манастири, међу њима и манастир Будисавци, где се ово чудо и десило. Јеромонах Алексеј прича како се догодило чудо да најстарија икона у манастиру, прошле године,  на празник Светог Јована Златоустог заплаче, али и какав је живот у потпуно албанском окружењу, без ичије заштите, често без струје, основних животних намирница и онога што им најтеже пада - без људи.

Када су проплакале очи Богородице на икони , помислио сам да је реч о случајно просутом уљу , те сам га обрисао са иконе , каже отац Алексеј , и додаје :

- Међутим , сваки пут када сам обрисао , сузе су се поново појављивале . Вратио сам се у собу и негде око 8 сати , пошто ми нешто није дало мира , вратио сам се у цркву и видео сам да Мајка Божија плаче . Пријавио сам то сестрама , а људи који су били у манастиру на ноћењу су сликали . Нисмо никоме објављивали , тек када је владика дошао , рекли смо му да је икона Мироточива . Потом је дошло још доста монаштва и сви су се сложили да није добро када икона точи сузе . Као и када човек плаче , то је увек јер има неку муку , нико не плаче кад је добро - прича јеромонах .

Питали су , каже , и духовнике , и речено им је да се само моле Богу јер " није добро " .

- Отац Јоил нам је казао да ће бити великих страдања и искушења , али за цео свет . Не односи се то само на наш народ на Косову и Метохији . И међу монаштвом је било оних који нису поверовали док нису дошли да виде . Међутим , знате , за нас то није чудо јер монаси често присуствују чудесима . То је чудо за народ који не верује - објашњава он , и додаје да су многи који су се молили пред иконом Богородице доживели чудо . Икону је на платну 1860. године насликао отац Рафаило , јеромонах манастира .

Међу људима који су дошли да виде икону , било је каже , и Албанаца .

- Један је чак , пре неколико дана , изразио жељу да се крсти у манастиру , али , нажалост , морао сам да га одбијем и упутим на неког другог јер немам услова за то .

Српски народ је доле , подсећа он , увек пролазио голготу , а Мајка Божија моли свог сина да престану страдања .

- Она воли сваког , па и највећег грешника , и моли се свом сину да престану бол и туга . Више од 1.000 цркава и манастира је срушено . Ипак , страдања нису само на Космету , већ и у Београду . Сваки дан се дешавају убиства , самоубиства , дрога ...

Некад сам служим литургију јер нигде никог нема ...

Манастир је иначе окружен искључиво шиптарским селима , Срба готово да нема . Преживели су доста тога , па и нападе на манастир .

- Уништен нам је конак , али боримо се да опстанемо на нашој земљи . Слабо има народа који долази . Недељно можда 2 - троје или нико . Некад сам служим литургију . Буду само сестре и појац . Никакву помоћ немамо , шта нам Бог и Мајка Божија пошаљу , имамо . Некад добри људи пошаљу храну и уље - прича отац Алексеј .

У околини , у три села у близини манастира има , каже , повратника , али је са њима Срба укупно десетак . Нема услова .

- После свега овога , није добро . Биће још теже за Србе , али и за манастире , јер манастири и народ не могу живети једни без других . Добили су људи и тракторе и стоку , али све им је углавном покрадено . Владика Јован је скоро обезбедио краву 1 повратнику јер има децу да би имали млека . И чим се то прочуло , крава је украдена . Прошле недеље нама је на манастиру разбијена капија и однето је сено - каже он .

Пријавили су Еулексу , али , као и сваки пут , како каже , међународне снаге се труде да сакрију истину .

- Од када је престао рат и дошли Кфор и Еулекс , ниједан случај није решен . Није тим лоповима потребна та крава . То је само притисак и порука да би се људи одселили . Тешко је живети кад знаш да те Србија не прима или те заборавља , а на Косову те не желе . Ми морамо бити нечији грађани . Имали смо притиске да извадимо косовска документа , полиција нам је рекла да не можемо без њих да се крећемо по Косову . Тешко ми је било тада , јер је испало да сам грађанин Косова , а не Србије . А Косово је Србија и никад не може бити другачије . Ја сам се ту родио и докле год се служи света литургија и има макар и једног Србина , биће српско - поручује јеромонах .

- Народ се једва бори да опстане доле , јер ми немамо где да одемо . А ту је и непрестани страх од одмазде . Полиција је ту , на 500 метара од нас , али као да није . Манастир нема коме да се обрати сем Богу - каже јеромонах манастира Будисавци .