Косово данас

Кад падне вече , Срби кришом , као у посмртном мимоходу , обилазе места своје лепе прошлости . Од 10.000 Срба пре 1999 . у Липљану данас живи само 800 , у Основној школи и вртићу око 50 деце. Круг слободе - стотинак метара само. У кругу цркве , стара и нова , бунар и шадрвану , клупа и  продавница сваштара - живот Срба у Липљану .

Црква светих Флора и Лавра , 11 година старија од Грачанице . Само још један , тако вредан споменик , по лепоти фресака - изузетан , има Грчка - сазнајемо .

Ноћ је , седе људи око старог бунара . Живог . Срби шапућу :

- Нека нам болест удари на децу . Владика каже : " Обновите бунар " . И, вратило се здравље деци.

Небо је пуно звезда ове ноћи . Срби крећу у шетњу . Полако , ногу пред ногу , један иза другог . Кад год процене да ће се из шетње вратити , пођу стазама своје лепе прошлости и неизвесне будућности , а туђег данас . Оно сто је пре 14 година било њихово , припада Албанцима . Сатерали их у круг од стотинак метара .

- Попалили нас, опљачкали ,опет смо ту  - чујемо глас из ноћи .

Полазимо и ми у ту шетњу с овдашњим србима , као у посмртном мимоходу обилазимо места где су им сахранили успомене : Улица 17 . марта , дан Када је , после Другог рата , ослобођен град , па Браће Аксић , па Вука Караџића ... Сада су овде имена браће Фрашери , па албанских бораца из 99 ... Знамо ми чиме су нови " јунаци " задужили историју . Зато се Срби сваким даном овде пребројавају .

- Да видимо ко је освануо - кажу углас.

Ногу пред ногу , кроз липљанску ноћ , не окрећемо се ,осећамо погледе . Боду леђа .

Ево Основне школе " Браће Аксић " , скојеваца Видоја и Милутина . Један је имао 19 , други 20 године , када су их албански фашисти убили 1943 . Првог у Сувом Долу , другог у Старом Грацком.

- И довезли  их мртве , овде , причали нам наши стари.  Онда им привели мајку . " Јесу ли они ? " , питали шиптари . Јадна мајка рекла је : " Нису " . Знала је , ако призна да ће преостали Срби у Липљану бити ​​заклани .

Застају људи , чује се опет : Ја сам прву лопту овде шутнуо.  Ја сам први пут цурицу за руку повео .

Лево од школе зграда у којој је пре 1999 . било само две албанске породице . Данас - све Албанци ... Мало низе , десно , стара школска фискултурна сала .

- Кад је оно Одбојкашки клуб Партизан играо са нашима ,сала пуна Срба ... Најежим се и сад. – рече неко.

Ево улице Емира Дуракуа , овде је убијена Буба Ковачевић , 2001 ... Срби кажу : - Могли смо да сачувамо Липљан,  да је памети било,  наших тадашњих руководилаца . Читава Метохије могла је овде да се ​​смести . 

Ево Дома здравља , србима је недоступан .

-Овде се стотине наше деце родило - Кажу , и питају : - Где ли је сад наш доктор Мића Божовић, чувени гинеколог ?

Љуте се ,  овдашњи Срби на државу што није равномерније распоредила новац из буџета који стиже на Косово . Што овдашња деца немају посао ,запошљавају се са стране , по рођачким , пријатељским и партијским везама .

Ноћ , круг се завршава код цркве , чују се тихи јецаји . Један старина  узима грумен земље уз сами темељ старе цркве .

- Понесите - само то казе .

У предлогу заједнице српских општина липљанских Србе нигде нема. Утапају их  Албански Липљан.  Новоформираној општини Грачаница припала су сва српска села која су раније припадала Липљану, а нико није мислио на Србе из Липљана. Свеједно , иако у стрепњи , они ће остати овде до краја.

- И после краја – рекоше углас .