Деца из Божевца први пут видела Деда Мраза
Published on 01/02,2014
О коме говоримо кад говоримо о Србима са Косова ? О свима ... али о малишанима из Божевца - не .
Деца из Божевца за нас не постоје , а руку на срце - ни ми за њих !
Склоњени у брда од сваког пута , они живе своје животе у кућерцима од блата и плеве и дворишта деле са тором за козе и шталом за једну мршаву краву , ао Београду уче тек у школи ...
Шта ли о Београду уче у школи , " српској " , из " српских " уџбеника ?
Шта њима значи " два милиона становника " кад их у школи у свих осам разреда има десеторо , а више од педесетак људи укупно не виде до своје петнаесте године ? Како им наставник објашњава , " многобројни тржни центри " кад прву радњу виде тек ако пођу у средњу школу у Ропотово ? Или кад их понесу код лекара , у Шилово ?
У Косовском Поморављу живи око 2.300 деце узраста од једне до дванаест година . Од 2004. сваког лета њих стотинак проведе десетак дана на Тари , дружећи се са вршњацима из других крајева Србије . Какав то судар са новим светом буде !
Председник НВО " Дечја радост " из Гњилана Зоран Максимовић , организатор дељења новогодишњих пакетића за децу из Божевца , Зебинца , Макреша , Кршљана и ко зна којих још села на која никад не мислимо кад су нам уста пуна Срба са Косова , каже да им је тешко да се снађу када први пут оду од куће .
Донекле комбијем , а кад се пут изгуби у кршу или блату , онда пешице : Зоран Максимовић и још неколико добрих људи са пакетићима у рукама , а иза њих , да га не виде пре времена , да децу изненади , Живко Станојковић , маскиран у Деда Мраза .
Једино су пси у Божевцу велики пошто треба да се носе са вуковима , и због њих ови иду напред . Јаве се домаћину , децу изазову напоље и најаве поклоне . Јер кад се Живко , вичући хо - хо - хо , појави на капији , деца се хватају за ногавице очева или беже у кућу . Од страха , од чуда невиђеног .
- Димитрије има десет , Бојан девет, а Милица пет година - ређа Бранко Димић . Деца су са поклонима утрчала у кућу и нема бога да их неко дозове . Кроз окна излепљена изолир траком видимо их унутра где се тискају на једином кревету затрпаном некаквим крпама , иза леђа старице што на клупици седи поред шпорета и ничим не показује да је свесна гужве око себе .
- Имам 10 коза и овија децу , и жену ... и ништа више немам - каже Бранко .
Ниже , у другом засеоку ближе школи , живе Савићи , Немања ( 9 ) и Драгана ( 7 ) . Сами , трећег детета на пушкомет нема .
Разрогачених очију гледају у Живка , који хо-хоће , кажу " хвала " кад им овај да поклоне - и ни реч више ! Стоје , у чуду , као кипови , док им мајка не дозволи да уђу у кућу . У трку преко блатњавог дворишта отварају кесе и вире , и тек кад замакну , чује се радосна вика .
" Дечја радост " поделила је ове године 450 пакета , за толико је било пара дародаваца , појединаца из дијаспоре и Србије .
Из Вулинове канцеларије за КиМ нису ни одговорили на писмо ...
На ободу села Божанце налазе се остаци средњовековне тврђаве Прилепац, где је 1329. године рођен кнез Лазар Хребељановић. Он је саму тврђаву доделио својој задужбини манастиру Раваници.