Косово данас

Тешко је говорити о нормалном животу Цркве у условима у којима је две трећине наших верника и даље у прогонству, али наша вера је вера пуна наде, јер је њено коначно исходиште радост будућег живота у Царству небеском, рекао је владика .

Српска православна црква на Косову и Метохији и даље остаје непоколебљив стуб нашег народног идентитета и постојања.

Свој идентитет смо дубоко засновали на светосавској традицији и вековима смо га неговали уз наше светиње, од којих су неке од најзначајнијих управо на овим просторима, изјавио је епископ рашко-призренски владика Теодосије.

„Тешко је говорити о нормалном животу Цркве у условима у којима је две трећине наших верника и даље у прогонству, али наша вера је вера пуна наде, јер је њено коначно исходиште радост будућег живота у Царству небеском. Благодарећи Богу, наше светиње су безбедне, колико је то могуће рећи у овом тренутку, и трудићемо се и даље да чинимо све што је у нашој моћи како бисмо и даље обезбедили њихов дугорочни опстанак“, рекао је владика Теодосије.

Он је казао да је заштита наших светиња коју је обављао Кфор много значила у послератном периоду, јер иначе, тешко да би оне биле очуване.

„Иако се заштита коју нам сада пружа косовска полиција не може мерити са заштитом коју нам је раније пружао Кфор, ипак можемо рећи да до сада није било већих инцидената по питању безбедности, и да је тренутно за нас и то решење боље него да уопште немамо заштиту“, истакао је Теодосије.

Епископ рашко-призренски је нагласио да Кфор још обезбеђује манастир Високи Дечани, који је од стране екстремиста оружано нападан четири пута. „Ту још увек имамо озбиљних проблема са локалном албанском заједницом. Само пре неколико дана, једна група њих организовала је демонстрације пред манастиром, што показује да смо још далеко од услова за нормалан и миран живот“, рекао је владика Теодосије.

„Наш народ је кроз своју светосавску цркву пустио тако дубоке и снажне корене на Косову и Метохији да нико не може, ни после таквог и толиког насиља, да умањи значај наше духовне и културне баштине на овом простору. Иако је уништено или оштећено око 150 храмова, успели смо да неке од њих у међувремену обновимо“, нагласио је он.

Наше најважније светиње, према његовим мречима, и даље стоје непоколебљиво, и то не само као споменици, већ као живе светиње са монашким братствима и сестринствима и редовним литургијским животом.

Данас нема никога у међународној заједници ко не види колики је допринос духовности и култури дала наша црква и зато би сваки нови покушај насиља над нашим светињама нанео штете, у извесном погледу, и самим косовским Албанцима, навео је владика.

Теодосије је рекао да главни циљ обнове није само реконструкција зграда – цркава и пратећих објеката – већ обнова парохијског и литургијског живота.

„Са великом благодарношћу Богу могу да кажем да смо обновили неке запустеле парохије у којима сада активно живе и раде наши свештеници са својим породицама. Посебно бих истакао Приштину, Вучитрн, Урошевац, Пећ, Исток, Ђаковицу и наравно Призрен, где је недавно урађен велики посао на реконструкцији оштећених фресака у Богородици Љевишкој“, навео је епископ рашко-призренски.

Владика Теодосије је нагласио да велику наду нашем народу даје обнова Богословије у Призрену, у којој засад имамо 37 ученика и осам предавача, и најавио да у 2014. очекује да се обнова настави реконструкцијом две највеће зграде комплекса Богословије.